PREVENCIJOM PROTIV NASILJA U ŠKOLI

IPA Novi Sad organizovala tribinu

Nasilje u školama

Dana 25.4.2009. godine, u svečanoj sali Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, održana je tribina „Prevencijom protiv nasilja u školi“. U ime organizacionog odbora ove tribine, goste je pozdravio gospodin Stanko Ljubičić.

– Nasilje je socijalni problem sa kojim se sreću roditelji, škola i policija. Kao esnafska organizacija, IPA u borbi protiv nasilja favorizuje prevenciju, koja je pastorče u policiji – rekao je g. Ljubičić.

Mentorka UNICEF-a, gospođa Svetlana Vranješević, predstavila je istraživanje, sprovedeno u 54 osnovne škole u Srbiji, koje je realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ovo istraživanje je pokazalo da je kod nas nasilje dramatično rašireno. Uzorak je činilo 32.617 ispitanika, i to 28.931 učenika (od 3. do 8. razreda) i 3.686 odraslih koji rade u školama (2.650 nastavnika).

Odgovori ispitanika ukazuju da je u periodu od tri meseca, 65% učenika bar jednom, a 24% više puta bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja. Najzastupljeniji oblici su: verbalno nasilje – vređanje, ismevanje, širenje laži i spletkarenje, te pretnje i zastrašivanja.

Tokom ukupnog školovanja 44% učenika je bilo jednom, ili više puta izloženo nasilnom napadu vršnjaka. Čak 23% učenika izjavljuje da su jednom ili više puta u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje, ili udari.

Program „Škola bez nasilja“ realizuje UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike Republike Srbije, Savetom za prava deteta i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Između UNICEF-a i svih partnera potpisan je Memorandum o sporazumevanju na konferenciji za novinare u prostorijama Medija centra. (Memorandum o sporazumevanju UNICEF potpisuje i sa svakom pojedinačnom školom koja se uključi u program). Priključili su se i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i Ministarstva omladine i sporta.

Program je započeo sa realizacijom u oktobru školske 2005/06. godine u 4 škole u pilot-fazi, a potom se, u toku glavne faze (mart 2006) proširio na 50 škola. U ovom trenutku program se realizuje u 126 osnovnih škola širom Srbije, a uključeno je oko 83.585 učenika i 8.397 odraslih, zaposlenih u osnovnim školama u 54 mesta u Srbiji. Tokom septembra započeta je peta faza realizacije programa tokom koje će se uključiti još najmanje 11 škola.

Konkurs za škole koje žele da se uključe u program je stalno otvoren.

Cilj ovog programa je smanjenje nasilja nad i među decom i stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje i rad.

Pošto je bila šef Odeljenja za maloletničku delikvenciju, gospođa Vesna Arlov ima dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

– Imam 26 godina staža. Mogu da kažem da je ranije bilo blažih oblika, a sad ima sve više teških krivičnih dela maloletnika. Deca i mladi su sebični, samoljubivi, žele svoja prava, a ne znaju za obaveze. Teško je raditi sa lošom decom i netolerantnim roditeljima.

Naš preventivni rad je nemerljiv. Sad nas često zovu roditelji i traže pomoć. Najpopularniji delikvent u gradu je u drugom razredu osnovne škole išutirao druga, jer mu se rugao.

Nekada smo mogli da popričamo sa decom i to je delovalo.

Najveći problem su roditelji. Nemate školu za roditelje! Oni bi trebalo da budu prijatelji svojoj deci, a ne drugari. Najlakše je upropastiti svoje dete. Zamislite kako je to kad lišimo slobode deta koje ima 18 godina, a ni otac ni majka ne mogu da uđu u zgradu policije. To je šok! A razbojnici su krhki i slabi u našoj kancelariji.

Mi ne možemo raditi bez dobrih informacija. Nastavnici nas pitaju: „Zar očekujete od nas da cinkarimo svoje đake?“ Moramo da se dogovorimo o teminologiji. Zahvaljujući tome što smo imali najave tuča, mogli smo da ih sprečimo.

Kao član IPA Norveške, govorila je gospođa Inger Grete Lia Stalesen, savetnica za policijsku obuku u Odeljenju za sprovođenje zakona.

– U Norveškoj krivična odgovornost počinje od 15. godine, a sa 18 postaju punoletni. U svakoj školi imamo osobu za kontakt, pored direktora i psihologa. Preduzimamo različite mere, npr. osvetlimo školsko dvorište, ako se uoči da se tu uveče skupljaju mladi koji se drogiraju.

Sa nekim ko je mladi prestupnik, pravimo ugovor u kojem stoji da se on neće drogirati, da neće uzimati alkohol, niti učiniti bilo koje krivično delo. Ugovor traje godinu dana, i mogu vam reći da ga poštuju.

Kreiramo i roditeljsku mrežu. Usamljenost je nešto najgore što se može dogoditi mladom čoveku. Želimo da stvorimo sigurnu atmosferu u školi, da se roditelji upoznaju i međusobno i sa decom koja idu u jedno odeljenje. Ako imate 25 učenika, onda dobijate 25 roditelja da brinu o svakom detetu.

Oni se sastaju da rade, po savetu policije, i dobijaju određene teme kojima se bave.

Organizujemo i sastanke u policiji. Jednom su me pozvali roditelji 14-godišnje devojčice koja je htela da se ubije, jer su je maltretirale 4 drugarice iz razreda. Pozvala sam sve 4 i njihove roditelje. Kad sam im saopštila zašto su pozvani, prvo su umanjivali problem, ali kad sam im pokazala poruke koje su njihove ćerke slale svojoj drugarici, pocrveneli su. Devojčice su sve priznale, shvatile i izvinile se.

Nekad ovakvi postupci ne urode plodom, i mora se otvoriti krivična prijava.

– Dođe mi da pošaljemo i roditelje i decu u Norvešku – našalio se g. Miroslav Alimpić, sudija Okružnog suda u Novom Sadu.

Nije dobro da decu sud vaspitava. Sud je represivni organ, ali blagovremana reakcija pravosudnih organa, može biti uticajna.

Polje interesovanja suda su oni oblici ponašanja koji spadaju u krivična dela. U poslednjih 10-15 godina došlo je do eskalacije krivičnih dela u školama i u njihovoj blizini. U našem sudu postoji Odeljenje za maloletnike. Oni moraju imati advokata, kao i oštećeni. Onome ko je punoletan, može se izreći zabrana pojavljivanja u blizini neke škole. Takve zabrane deluju. To je mera koja brzo stupa na snagu. Inače se pravosnažnost presude čeka i po par godina.

Dobro bi bilo da imamo preventivne programe i u predškolskom uzrastu.

Direktor Gimnazije, dr Radivoj Stojković, rekao je da bezbednost đaka njihove škole štite i visoka ograda i video-nadzor.

– Šteta je što večers nema više posetilaca. Ovo je izuzetno važna tema i trebalo bi da zanima sve koji rade u školama.

Milorad Petković, predsednik IPA Regije Novi Sad i g. Mirko Milivojević, u ime organizacionog odbora, zahvalili su se izlagačima i posetiocima tribine.

Jasna Obradović